Počeci

Pre nekoliko dana mi je u snu rečeno da je vreme da počnem da pišem blog pa ja, evo, slušam. Naglašeno mi je da pišem o svojim ličnim iskustvima jer ću Vam najbolje tako približiti ovo čime se bavim. Osim toga, nezahvalno je i ne baš etično da pišem o iskustvima klijenata bez njihove saglasnosti. Priznajem, to mi se uopšte ne dopada, jer bih više volela da budem i dalje u svom malom kristalnom zamku, ali, kao što rekoh, znam da mi je pametnije da poslušam... Ovoga puta ću Vam ispričati kako je uopšte došlo do toga da se bavim hipnoterapijom.

Moram priznati da me do same edukacije to manje- više nije interesovalo, ili bar nisam ni znala da me interesuje. To jest, nisam razmišljala da se time bavim. Do hipnoterapije, tačnije regresoterapije me je doveo moj lični problem. Tragajući za objašnjenjem za jedno bolno mesto u svom životu, došla sam do terapeutkinje koja nam je bila u poseti i predstavljala svoj rad. Nekako sam prevalila sve filmove i misli nepoverenja koji su galopirali u mojoj glavi i otišla na njenu prezentaciju. Tokom jedne vođene hipnoze od 3 min meni se desilo sledeće: otputovala sam, tačnije odletela do portala gde su me sačekali moji vodiči, 3 bića od zlatne tečne svetlosti, iako to nije bila tema mini seanse. Podigli su mi glavu (to je bio fizički doživljaj) i sasuli u usta nekakav lek, takođe od zlatne tečnosti, od čega su meni neki bolovi prolazili i kasnije sam imala više energije. Ništa nisu govorili, samo su me lečili i nakon toga mi dali vizit kartu na kojoj je bilo ispisano moje ime i prezime, i hipnoterapeut. Tog trenutka uopšte nisam imala pojma kako da to ostvarim, niti da ja to uopšte mogu. Ali se sve samo otvorilo par meseci nakon pomenutog iskustva. Sve što je trebalo da uradim je bilo da stupim u kontakt sa trenerima instituta da se taj zamajac pokrene i posle ga više nije bilo moguće zaustaviti, iako je bilo dešavanja koja su to itekako mogla da učine.

Ja danas imam tu vizit kartu, i rado je delim ljudima jer ona za mene predstavlja trofej i simbol vere u moje duhovno vođstvo. Ono što Vama želim da poručim ovom pričom je odgovor na pitanje u čemu to hipnoterapija može da Vam pomogne. Može Vas povezati sa Vašim unutrašnjim vođstvom i višom mudrošću koja Vas može usmeriti na put kojim treba da idete, ili Vam pokazati gde se nalaze Vaši skriveni potencijali. Vi samo treba da odlučite da želite da idete tim putem i prevaziđete ometanja Vašeg metalnog uma. On Vam prepreke koje realno mogu da se pojave neće otkloniti, samo će Vas njima plašiti, dok Vam Vaše duhovno vođstvo itekako može uputiti pomoć. Ali to neće uraditi ako Vi svesno ili nesvesno odlučite da ipak niste spremni za tu promenu za koju ste ih tako dugo molili. Ta promena se neće dogoditi u 3 minuta, ali će 3 minuta biti svo vreme ovog sveta koje Vam je potrebno da joj otvorite vrata. Nekada će biti potrebno 3,4,5 ili više sati i za jednu malu informaciju ali od vas isključivo zavisi koliko i da li želite da primite pomoć koju ste tražili. Te iste večeri je kod iste terapeutkinje bilo mnogo ljudi, ne znam kakva su njihova iskustva, ni kakav je njihov put, ali mnogi i dalje traže tu istu promenu koju su tražili tada. A svi smo bili u istoj vibraciji, dotakla nas je sve podjednako. Kako će se ona manifestovati u nečijem životu, nije odgovornost terapeuta, a ni duhovnog vođstva klijenata već isključivo njihova sopstvena odgovornost. Zato odvojite tih 3 minuta dnevno da poslušate svoje srce.

Umalo da zaboravim, moram da dotaknem pitanja isceljivanja tokom hipnoterapije. Niko Vam ne može obećati da će neki Vaš fizički, ili bilo koji drugi problem biti kao rukom odnešen. Ali, možete biti usmereni kako da unesete promenu pa da budete izlečeni, šta da uradite pa da se tu nešto promeni. Možda nećete dobiti lek kao što sam ga ja dobila (rečeno mi je kasnije da se to vrlo retko dešava), ali smernice za to gde da ga tražite ćete sigurno dobiti. Sada bi zapravo trebalo da objasnim zašto mi je bio potreban lek. Godinu i po pre momenta o kom pišem sam imala misteriozni problem sa kičmom za koji niko nije imao objašnjenje. Nastao je manje više preko noći, bez ikakve fizičke povrede. Dijagnoza je bila diskus hernija sa malom verovatnoćom poboljšanja i velikom verovatnoćom nemogućnosti hodanja. Moram da naglasim da nikada, tokom života nisam imala probleme sa kičmenim stubom, čak štaviše, osoba sam koja mora da se kreće, trenirala sam borilačke veštine, na kojima se NIKADA, nisam povredila, i ples. Zamislite sada šok nekoga sa takvim bekgraundom, koji ga čini vrlo svesnim svog tela i procesa u njemu, suočenog sa takvom dijagnozom! Osećala jesam manjak energije i nekakvu letargiju ali ne i bilo kakav problem u telu. Posebno je bilo interesantno zdušno ubeđivanje lekara o nekakvim bolestima iz detinjstva i problemima sa kičmom koji jednostavno nisu postojali. Usput, to nije prvi put da su mi dali neizlečivu dijagnozu, i ovim nikako ne krivim lekare, dijagnoze su bile tačne, nalazi za to postoje. Ono što nisu uspevali da objasne je kako su uopšte nastale (ali to je druga priča). Posebno me je kopkalo pitanje, zašto se to uopšte desilo kada vrlo predano kopam po sebi, slušam svoju intuiciju, meditiram redovno itd itd itd.. Sve što um može da složi tog trenutka u nečijoj glavi, složio je. Moj instinktivni impuls je bio da ja to neću i pošla sam za vratima koja su se otvarala. Usledilo je godinu dana lečenja bioenergijom, kiropraktikom, i predanog vežbanja. Do dolaska na pomenutu seansu je problem u mom telu bio saniran, zalečen ali pravi uzrok problema i moj unutrašnji bol nije (o tome ne želim da pišem jer je lično i još ranjivo mesto pa ne bih da skidam taj zavoj). Tek kada sam otišla na edukaciju za hipnoterapeuta i dospela u ruke mentoru koji vrlo dobro zna šta znači propustiti svetlost kroz kičmu, ona je prestala da me boli. U mom telu pomenuta dijagnoza više ne postoji. Taj proces lečenja je trajao 2. godine, a za potpuni nestanak bola je bilo potrebno još nekih 6. meseci samohipnoze i vežbanja.

Ovo sve delim kako bih Vam objasnila da ne očekujete instant promene čak i ako dođete na seansu. Nemojte mnogo ni verovati kada Vam obećavaju isceljenje jer ono zavisi isključivo od Vas. Da sam išta drugačije uradila i malo više oklevala pred otvorenim vratima ja sada ni sa Vama ne bih mogla da radim. Ali, to je bio moj put, Vaš je neki drugačiji.

Sve ovo mi je omogućilo da sada vrlo dobro znam koliko je vremena i energije potrebno uložiti u proces pojedinog klijenta i koliko je zapravo važan taj susret sa našim delovima sopstva i emotivni clearing pre bilo kakvog putovanja u daleku prošlost. Možda uzrok i jeste tamo, ali do njega ćete doći kada se prvo povežete sa sobom i poslušate šta imaju da Vam kažu i ti delovi Vas koji Vas bole, a posebno emocije koje tako zdušno skrivate od sebe. Oni imaju najviše da kažu i bole sa razlogom. A taj bol će Vam reći gde Vam je lek. Samo, morate biti spremni da ga čujete i osetite. Sa sopstvenom Dušom ćete moći da se povežete tek kada upoznate te delove Vas, jer, ona ih je birala, pa će Vam oni stoga i najbolje reći gde ste sa njom diskonektovani.

Toliko od mene za sada.