Mudrost tela
Ima jedna tema iz prakse o kojoj do sada nisam pisala. To je odnos Duše I tela. Možda će vam se učiniti da to nije toliko važno, ali zapravo je vrlo važno. Naše telo I naša Duša nisu nepovezani, telo pripada našoj Duši. Ona nije u telu, kako često mislimo, telo je u njoj. To znači da naša Duša bira telo predolaska u inkarnaciju, I bira ga baš takvog kakvo jeste sa nekim razlogom. Kada biramo telo (ja sam zapravo videla da kreiram svoje telo), biramo I život koji će to telo živeti, uslove u kojima će živeti, izgled, vitalnost, izazove koje sobom nosi, bolesti koje će imati. Zato što nam to telo I uslovi koji dolaze sa njim omogucavaju da iskusimo upravo ono što nam treba, da ostvarimo scenario I misiju koju smo došli da ispunimo. U našem telu su zapisana sećanja koja nosimo u svojoj energiji, sećanja iz ovog života (jer telo sve pamti, I možda će vas obavestiti o tome godinama kasnije), ali I sećanja iz prošlih života. U većini slučajeva, ta sećanja ne moraju biti aktivirana, ali se dešava da u nekom trenutku mogu postati simptomatična I prerasti u bolest, ili (sa čime se vrlo često srećem) bolove koji nemaju medicinsko objasnjenje (što ne znači da ne treba konsultovati lekara). Često se dešava da kada se klijent odluči za seansu regresije, ima telesne senzacije koje se pojave pre seanse I nestanu nakon nje. U tom slučaju radimo sa tim simptomom koji je prozor, portal, uvod u priču koja je tu zapisana. Tu se zapravo dešava otpuštanje energije, energetskog zapisa,I iako može biti neprijatno, zapravo nam pomaže, jer tako stara energija napušta telo kako bi nova mogla da dođe I kreira nova iskustva. Uz globalno uzdizanje energetske vibracije Zemlje i kolektiva, primećujem oko sebe mnoštvo ovakvih slučajeva. Kada nema uzroka bolesti u fizičkom telu,vrlo često se nalazi u emotivnom telu, sa kojim zapravo najcesce I radimo tokom seanse. Zapravo je tada došlo vreme da vam vaša Duša skrene pažnju na diskonekt sa njom I kroz taj bol vam poručuje da treba da obratite pažnju na to mesto u telu, ili nekom od vaših tela. Kada sam popravljala svoju kičmu, pronašla sam nekoliko sećanja zapisanih u njoj. Takođe, dok sam se pripremala za svoju hipnoterapijsku obuku, I tokom nje, dešavali su mi se razni fizički procesi koji su nakon obuke prestali. Klijenti čiji su procesi fizički, obično sa njima završe tokom seanse.
Imala sam I klijente sa dugotrajnim telesnim izazovima, bolestima I saobraćajnim nesrećama koji su tokom sease videli da su sami birali baš takvo iskustvo jer im je bilo potrebno iz određenih razloga. Jedan od takvih klijenata je rođen sa cerebralnom paralizom. Tokom sease je video živote u kojima je bio neodgovoran prema sebi I drugima, pio, bancio I bio neuviđavan, čak je u dva života izvršio nehotično ubistvo, zbog kojih je bio u zatvoru, ali je ovoga puta izabrao telo koje će ukrotiti njegovu impulsivnu narav, I obezbediti mu "nagradu na nebu", kako je sam rekao. Ovo je značilo da će ubrzati evoluciju svoje Duše I brže preći na sledeći nivo razvoja svesnosti. Mi smo svi ovde zbog evolucije naše Duše, to je svrha koja nam je svima zajednička. Kako će se to dogoditi, kroz koji scenario, to zapravo odlucuje naša Duša. Na nivou Duše, taj scenario se može promeniti, ali samo ukoliko se došlo do spoznaje, ukoliko smo razumeli lekciju, razlog zbog kog ponavljamo priču, I naravno, ukoliko smo spremni da otpustimo tu lekciju, jer kada napravimo taj iskorak u sledeći nivo, ona nam više nije potrebna. Imala sam klijentkinju koja je tokom seanse videla razloge teške saobraćajne nesreće I kliničke smrti, koju je preživela, ali ti razlozi su više imali veze sa utelovljenjem njene Duše nego prošlim životom. Momenat u kome je njeno telo umrlo je momenat kada se rodila njena Duša, kako je sama rekla. A kad je Duša postala budna, popravila je njeno telo. Jer Duša je svemoćna, I ona stvara čitavu našu realnost. Njen oporavak I popravljanje tela se nije dogodio u trenutku, trebalo je puno vremena, ali je ishod svakako uz prisutvo Duse I njenog duhovnog vođstva koje je tu tada bilo prisutno, svakako bio mnogo drugaciji od onoga kuda je to moglo da ode. Duša kada je budna u telu, može sve. Prvenstveno, da bi obavila svoju misiju, evoluciju svoje Duše kroz poslanstvo, službu ka drugima. Kakvu je ta klijentkinja, uz sve darove koje joj je Duša donela, itekako imala. A ono čega se mi zapravo najviše I najčešće bojimo je upravo to, naša svrha, I prepuštanje našoj Duši. Kada probudimo našu Dušu, podižemo našu vibraciju I svesnost, a samim tim podižemo i kolektivnu svest. Scenariji kroz koje se to dešava ne moraju biti tako dramatični, ali kako sam čula od svojih klijenata, zbog kvaliteta vibracije I energije koju pojedine Duše nose, kao I njihove misije, koja može da bude upravo to, buđenje Duše I njeno utelovljenje u materijalnoj ravni, nekada mora biti izazovno, kako bi naučile da prevaziđu ograničenja materije. Ono što je cilj je da naučimo, I prihvatimo, da na nivou Duše zapravo sve I počinje, uključujući i naše telo. Duhovni svet nije odvojen od materijalnog, duhovni svet sačinjava i kreira materijalni svet. Koji je iluzija, u čvrstoj formi, I kao takva podlozna promeni. Zapravo, nije ni iluzija, već odraz nivoa svesti Duše do koga smo stigli u tom trenutku (ili koga smo se prisetili). A samim tim se I povezujemo sa odredjenim nivoom kolektivne svesti (ili nesvesti), tako da zajedno stvaramo realnost u kojoj živimo. Kada se nivo svesti celog kolektva podigne na viši nivo, onda stvaramo I neku drugačiju realnost. Naravno, da bi se sve to manifestovalo, potrebna je I određena doza vere I prepuštanja svojoj Duši. Kada svesno kreiramo, događaji u našem životu ne moraju biti tako dramatični I izazovni. Kada smo u prisustvu naše Duše, osećamo sreću (govorim iz iskustva), šta god da se oko nas dešava, I neki ljudi, prostori I događaji nas privlače više od drugih, jer nas povezuju sa našom Dušom. Ali, sve dok smo u konfliktu sa njom I njenim poslanstvom, čak I takve siuacije mogu postati izazovne, kako bi nas vratile sebi. Kako bismo mogli da verujemo,moramo razumeti da mi nismo naše telo ,mi nismo naše bolesti, mi nismo naši supružnici, partneri, momci ili devojke kroz koje se definišemo, mi nismo naši polni organi, sex, naši automobili, kuće, deca, postignuća, poslovi, titule, čak ni naše greške, itd. Mi smo naša Duša. I ona nam omogućava da sve to imamo, ili nemamo, kreira tu realnost koja nam treba iz određenih razloga, ali ideja nije da se identifikujemo sa scenografijom već da nam omoguci da se naša Duša što bolje izrazi krioz nju. Razlozi su različiti kod svakoga I poznati su vašoj Duši, tj vama I moguće ih je otkriti tokom seanse. I onda mozete uz dogovor sa sopstvenom Dušom da kreirate drugačije, I da učite na drugačiji način. Naše telo je potrebno našoj Duši jer je instrument kroz koji se ona izražava i upoznaje sebe u materijalnoj realnosti, I u tom smislu ga treba poštovati I voleti. Vrlo često mi svom telu šaljemo negativne poruke, posebno kada smo u bolu. Svi mi volimo da se dobro osećamo u sopstvenoj koži. Ako se ne osećamo dobro, ako nas nešto boli, tišti, onda I ne možemo da obavljamo to što treba da obavljamo jer se bavimo svesno ili nesvesno time što nas tišti. A kada shvatimo razlog tome, I razumemo da smo mi zapravo birali ito telo sa kojim nismo dobro povezani, I njegove izazove koji nas usmeravaju u pravcu u kom treba da gledamo, I kada razumemo da nam ono zapravo sve vreme pomaže baš takvo kakvo jeste, sve se promeni. A kako ćete doći do toga, reći će vam baš to vaše telo, I vaša Duša, ako odlučite da razgovarate sa njima. Jer za ozdravljenje, I buđenje Duše, kao I bilo koju drugu životnu promenu, potrebna je odluka, a ne samo namera. Jer odluka I kreće iz Duše, I to je sve što vam je potrebno. Samo treba da joj verujete. Pa dođite, da se povežete…
