Šta je terapija?

Razmišljala sam dugo šta bih pametno mogla da napišem ponovo, pošto dugo nisam i nekako mi je ovo došlo samo od sebe. Nisam ni pomišljala da bi trebalo odbašnjavati šta je to terapija, jer se to nekako podrazumeva, ali izgleda da nije tako. Previše puta sam se srela sa tim neznanjem kada bih ljudima rekla da sam terapeut. Uglavnom bih tada dobila sledeće pitanje: ’Jao, stvarno! Moze li jedna masaža? Jel dobro masiraš?’ U početku sam se nervirala, jer je to uglavnom dolazilo od muškaraca pa sam mislila da su to neke druge ideje i predrasude, međutim čula sam to previše puta i od žena, i to sasvim bezazleno, potpuno ubeđene da znaju o čemu pričaju. Za

ista, zanima me koje pitanje postavljaju muškarcu terapeutu nakon saznanja čime se bavi?

Niame, fizikalna terapija i terapeut nikako nisu isto. Ne znam kakve su nomenklature Nacionalne službe za zapošljavanje pošto je i tu sve zbrkano, ali terapeut se ne bavi fizikalnom terapijom. To nije terapija. To su tretmani. Da, postoje protokoli i procedure kada odemo kod lekara i dobijemo određeni lek i način primene. To takođe zovemo terapijom, ali uglavnom, pod terapijom se podrazumevaju psihološke i psihoanalitičke tehnike i slične konsultativne metode gde vi dubinski istražujete svoju psihu, ili podsvest (u mom slučaju). Tu spadaju razne vrste pravaca, ali sertifikovanih terapeuta (psihoanalitičara, psihijatara, psihologa, i svih pravaca iz te branše, hipnoterapeuta, regresoterapeuta, ili ostalih koji se bave podsvešću i istraživanjem dimenzija duše na slične načine).

U to ne spadaju masaže, bioenergetičari, reiki, tarot, astrolozi, čišćenja energije, vremenskih linija, ili podsvesnih uverenja (kako tvrde), čitanje energije, meditacije, šamanske prakse, ceremonije, travarstvo, fizikalne terapije raznih vrsta, life couch metode, kozmetički tretmani i slično. Terapija nije vašar, a ni disco klub, socijalni klub ili aplikacija za upoznavanje. Iako ove metode nisu bez svrhe i daleko od toga da nemaju efekte, i na neki način neke od ovih metoda jesu terapije u svom domenu, praktičari tih metoda nisu terapeuti jer nisu osposobljeni za rad sa psihom i nazivaju se praktičarima pojedine tehnike, ili majstorima te tehnike, a vrlo često one imaju i svoje zasebne nazive i određene hijerarhije i nomneklature. Iako nije za svaki talenat potreban sertifikat, a nije ni nužan, niti merilo talenta, za zvanje terapeuta, (ili enegretskog psihologa, što je za mene naziv za prodavanje magle, nepostojeće zvanje, za razliku od energijskih tehnika koje nisu psihologija, i pošto nikako nije dovoljno da kažete da držite nekom prostor, pomažete u integraciji ili vodite nečije putovanje, spomenete koju traumu, delite savete tj gurate nos tamo gde mu nije mesto, ili šta god zvučno u tom smislu da biste to zapravo i bili) je potreban, od kvalifikovanih ustanova ili fakulteta prosto zato što nemaju svi ta znanja u svom arsenalu. A ta znanja podrazumevaju prepoznavanje emocije, bez osudjivanja iste i razloga koji stoje u osnovi, kao i reflektovanje klijenta njemu samom, nošenje sa njegovim neprimerenim reakcijama i sadržajima, empatisanje, držanje granica i povezivanje sa njegovim unutrašnjim snagama (najosnovnije ali lista je poduža). Ja lično ne praktikujem da koristim druge tehnike, i promovišem da radim reiki, ili masaže na primer, zato što nemam dovoljno znanja o energetskoj niti fizičkoj anatomiji, što nije uvek nužno, ako se zadržavate samo na nivou iščitavanja energije, ali ako radite sa telom jeste. Kao i sposobnost viđenja aure ili energija. Zadržavam se u domenu onoga što poznajem, a to je psiha i podsvest i supersvest, kao i simboli i priče koji to prate. Sve ostalo što se pojavi i razvije u meni, ili klijentu tokom seanse je za dalji rad, što moj lični, što za usmeravanje klijenta. Naravno, ima terapeuta koji su vični i drugim metodama i uspešno ih kombijuju u svojoj praksi, u skladu sa svojim talentima, ali one prosto nisu nužne za ovu vrstu rada.

E sada tu dolazimo do još jedne teme, a to je za koga je terapija, tj za koga je koja terapija ili metoda. To zavisi od senzibiliteta klijenta i vrste izazova sa kojim se susreće, kao i toga šta mu je potrebno na njegovom putu u datom trenutku. To je nešto što uglavnom oseti sam klijent ili bude usmeravan, na različite načine.

Pored ovih javlja se još niz drugih predrasuda. Kao na primer:

1. ’Terapija je samo za one koji imaju mentalne probleme.’ I zato mnogi skrivaju da uopšte dođu do mene, ili se ustručavaju da dođu. Terapija je za sve one koji žele da istražuju svoj unutrašnji svet, koji žele da prodube vezu sa samim sobom i upoznaju delove sebe sa kojima još ne komuniciraju. Ipak ova vrsta terapije koju ja praktikujem nije za one sa težim kliničkim slikama, kao što su psihoze, jer mentalni um u njihovom slučaju treba da bude u kontroli dok mi tu kontrolu otklanjamo kod osoba koje žele da istražuju svoje unutrašnje dimenzije.

2. ’Možda moj problem nije toliko bitan.’ Svaki problem koji čini da se osećate blokiranima, nezadovoljnima i u bolu je bitan, i nema velikog ili malog problema. I kamenčić u cipeli napravi štetu. Bol je bol i svako ima svoj, kao i svoj prag tolerancije na isti. Ipak, nemojte razvijati previše taj prag tolerancije.

3. ’To je samo razgovor, šta to može da promeni.’ Ili, ’Ovo ja izmišljam, nije stvarno.’

Iako se u hipnoterapiji ne zadržavamo samo na razgovoru, već idemo dublje, on jeste ključan deo, i pre i tokom sesije. Čak i samo razgovor donosi olakšanje, pomaže da se osećate saslušano, uvaženo, čujete sebe, neko vam reflektuje vas, i time se organizujete i rukujete svojim unutrašnjim prostorom naglas. Izgovaranje otvara prostor psihe, posebno tokom sesije, i kada ste već i u blago izmenjenom stanju svesti, lakše pristupate unutrašnjim sadržajima, i mnogo toga se transformiše već i u inicijalnom razgovoru, kada sami sebi dozvolimo pristup u ovaj prostor. Vrlo često, tada tokom hipnotičke regresije, ne morate ni biti u hipnotičkom stanju da pristupite nekim sećanjima (ukoliko ona nisu izuzetno traumatična).

4. ’Meni niko ne može da pomogne.’

Dok god kod vas postoji želja za transformacijom, napretkom, nema izgubljenih i nerešenih slučajeva. Nekada je proces samo malo duži neko kod nekog drugog. Takođe, ako dođete na sesiju a odbijate svaku sugestiju i saradnju, ne želite ni sa kim da razgovarate, ili samo želite da umrete i nekako skončate, znači da nemate želju za transformacijom već ste došli po olakšanje, čarobni štapić ili da ponovo nađete krivca za situaciju ili deo sebe koji ne želite da osvestite. Ne postoji čarobni štapić koji bi vam pomogao ako vi sami niste spremni da se menjate. Isto tako vam niko ne može ukloniti bolest fizičkog tela, ukoliko ne postoji želja za ozdravljenjem i promenom sebe i životnog stila (to podrazumeva i način razmišljanja i odnošenja prema drugima i svetu), bolest bližnjeg (mi radimo na vašoj transformaciji, ne na transformaciji onog drugog, i možemo samo integrisati i osvešćivati uzroke) ili gubitak bižnjeg (ponovo, radimo na vašoj trasformaciji i razumevanju uzroka i načina na koji vas to iskustvo već jeste promenilo). Čarobni štap, ili daljinski upravljač za vaš život, vašu psihu, podsvest i konekciju sa vašom Dušom je u vašim rukama, terapeut je u ovom slučaju vodič koji vas usmerava da sebe razumete i sa sobom se povežete.

5. ’Niko ne razume kako se ja osećam.’

Niko nije vi, to je tačno, ali uvek ima neko ko može da vam ponudi aktivno, svesno slušanje i empatiše sa vama. Ili možda čak ima i slična iskustva, što lična, što od mnoštva klijenata. To vam omogućava da se osećate saslušanima, a ne osuđivanima zato što osećate nešto teško, i to pomaže razumevanju, samorazumevanju i integraciji tih osećanja.

6.’Trebalo bi sam/a da rešavam svoje probleme.’

Svi mi imamo neke svoje slepe tačke, čak i najstručniji terapeuti, i svi mi možemo da proširimo svoju perspektivu kada nam neko drugi reflektuje nas, na neosuđujući i empatičan način.

7.‘Ne mogu da govorim o svom životu sa strancem koga ne poznajem.’

Zapravo je oslobađajuće razgovarati sa nekim ko je senzibilan na druge, u okviru stabilnih terapeutskih granica koje zapravo preokviravaju sve nestabilnosti i sa nekim sa kim možete skinuti masku bez posledica.

8. ‘Ako kažem istinu o sebi biću osuđen/a.’

U terapijskim okvirima, nema ničeg moćnijeg i fascinantnijeg od istine, bez obzira na to da li je jasna ili je umrljana ili tamna.

8. ‘Šta ako postanem zavistan/a od terapije?’

Pravi terapeut priziva vašeg unutrašnjeg terapeuta da preuzme vođstvo (ili unutrašnjeg iscelitelja u nekim drugim metodama na pr). Što je u slučaju moje prakse Duša, ili duhovni vodiči. Terapija uvek treba da vodi autonomiji. Mnogi moji klijenti su bili vrlo nezadovoljni kada sam im nakon pitanja da im ja kažem šta znači ovo ili ono što su doživeli, odmah ili kasnije, dobili odgovor da je poenta terapije da ih vode duhovni vodiči a ne ja. A zapravo, to je ono po šta su zaista došli, (za šta je nekada potrebno I malo vremena), a ne da ostanu zakačeni za mene. Ni terapeutima nije preporučljivo da nose tuđe energije u svom polju na isti način (samim tim svrha sesija je bila nešto drugo, a ne osnaživanje i povezivanje sa svojim unutrašnjim sopstvom, i verujte govorim iz iskustva ličnog, to može da napravi masu novih, nepotrebnih problema).

9. ‘Bojim se šta ću saznati o sebi.’

Mnogo puta sam ovo čula, ‘došla bih ali…’. Mi nismo definicije, mnogo smo više od toga i samoistraživanje i produbljivanje znanja o sebi samom izgrađuje, osnažuje i samo dodaje našoj unutrašnjoj (a i spoljašnjoj lepoti).

10. ‘Šta ako se moje stanje pogorša?’

Pričanje o bolu može da deluje zastrašujuće, ali je efekat upravo suprotan. Kada ga izložimo pogledu stvaramo uslove da ga preoblikujemo, preokvirimo. Osim toga, nekada se iza njega kriju velike snage i talenti koje smo zaboravili. Pritom, ne istražujemo uvek nužno samo bol.

11. ‘Šta ako zbog terapije ja prestanem da budem ja, ako se promenim?’

Cilj terapije i jeste da se promenite, ali da vi zapravo budete više pravi vi, oni koji stvarno jeste ispod svih maski, problema, blokada, uverenja, bola. Sve se menja, tu nema razlike, i neke promene su vam se već i desile, zbog njih i tražite pomoć, pa kako biste to vi bili izuzetak od promene. Jedina konstanta je promena, ali bar je možemo osvestiti i ići niz a ne uz tok, i postati najbolja verzija sebe, svesno. Kada to integrišemo, integrisaćemo sam tok egzistencije. Sve se menja, sve teče i nista nije konstantno.

12. ‘Ja hou promenu, ali hoću i da sve ostane isto.’

Nezadovoljna sam brakom, ali hoću da se on promeni, a ne razvod. I tako već 30 godina. Nezadovljna sam poslom, osećam se zarobljeno, ali hoću taj novac, ali da me ostave na miru. Ili hoću da ozdravim, ali neću da menjam način ishrane, prestanem da pijem, pušim i slično. Neki se i vrlo trude da promene sve oko sebe, čak i nasilno, samo da se oni sami ne promene i da sve ostane isto. Razumete šemu. Ukoliko želite da ostanete u određenoj situaciji, znači da imate određene benefite, koji su uglavnom nesvesni. Samo osvešćivanje toga zašto nešto produžavate, šta time dobijate ili učite, već donosi promenu. Pritom, to su unutrašnje promene, spoljašnje se kod svakog klijenta manifestuju drugačije.

Da li se vi prepoznajete u nekoj od ovih tema, ili možda imate neke druge? Ili sada imate manje predrasuda prema terapiji? Hajde da razgovaramo o tome.