Kako nastaje hipnoterapeut?
Primetila sam da u poslednje vreme postoje razne predrasude i manipulacije vezane za hipnoterapiju, a i sam proces sertifikacije za hipnoterapeuta. Postoji neka ideja da ne morate prolaziti nikakvu obuku i da možete biti samouki. To je vrlo pogrešno. Zato sam rešila da vam taj proces približim.
O svom formalnom obrazovanju koje priprema za savetodavni rad, sam već pisala pa ću vam pojasniti kako je tekla moja obuka za hipnoterateuta i koji su sve uslovi koje morate da ispunite kako biste bili sertifikovani. Obuku sam započela u njujorškoj školi Paula Auranda, koja u isto vreme priprema za obuku pred Njutnovim Institutom. Neću ponavljati kako je do toga došlo. Da biste uopšte mogli da budete primljeni na obuku pri Institutu, potrebno je da imate nekoliko godina iskustva rada u hipnoterapiji bilo koje orijentacije. Ukoliko sve to nemate, ili ne možete da dokazete da imate, morate krenuti od prvog modula hipnoterapije. To podrazumeva obuku u terapiji delova sopstva i regresoterapiji. Ovo su dva odvojena modula, i pored njih može vam se tražiti i klinička hipnoterapija, rad na traumama i povezivanju delova duše. Svaki modul nosi odredjeni broj sati koji se sabiraju prilikom procene, i podrazumevaju zadatke koje morate da ispunite kako biste bili sertifikovani. Zadaci su zapravo odredjeni broj slučajeva koje treba da obradite, i snimci seansi koje predavač preslušava i procenjuje da li ispunjavaju uslove za sertifikaciju. Nakon toga dobijate sertifikat holističkog centra Paula Auranda i sertifikovani ste za hipnoterapeuta i regresoterapeuta pred Međunarodnom Asocijacijom terapeuta i savetnika (IACT). Sa ovom obukom možete da konkurišete za obuku na Njutnovom Institutu. Prosto je, mentor/predavač je predsednik trening centra i jedne i druge škole, i glavni ispitivač i trener, tako da vas on obučava i nadalje. (Ovo važi za Evropu, u Americi je malo drugačije). Nakon ovog procesa sertifikacije u obavezi ste da imate 200h rada, sto je približno dve godine, i oko 100 klijenata, kako biste uopšte ušli na obuku terapija za život između života (lbl), čemu obučava Njutnov Institut. I tu ponovo imate zadatke koje treba da ispunite i koje ovoga puta procenjuje bord trening centra.
Trebalo bi još da razumete da Institut sačinjavaju ljudi, terapeuti koji imaju svoju nezavisnu privatnu praksu, koju su povezali sa Institutom i bave se baš ovom vrstom terapije. To nije ustanova, zgrada, fakultet gde su predavači okupljeni oko raznih katedri, kao što mnogi zamišljaju. Znanje koje nam prenose je u njima. Insistira se na tome da morate biti fizički prisutni na obuci, to nije online kurs, i ne preferira se jer samim boravkom u toj energiji podržanoj od strane vodiča svih koji su se tu našli, vi dobijate znanje i menjate svoj energetski potpis. Učenje je organizovano tako što najveći deo vremena radite na svojim procesima, i vežbate sa svojim kolegama. Online škole to ne iziskuju, i iako nije nemoguće proraditi nešto i na taj način kada nemate bolju opciju, nije preporučljivo u vrsti rada koju mi koristimo. Daću vam primer: lično sam doživela da sam se tokom jedne hipnoterapijske vežbe izgubila. Koleginica nije mogla da to uoči, a ni ostali prisutni (tu je bilo jos 3 terapeuta koji su posmatrali proces). Ja nisam mogla ništa da joj kažem jer sam otišla duboko ali sam bila svesna da nešto nije u redu- nisam čula njen glas, ni engleski jezik, već glas muškarca i naš maternji jezik sa nekim vrlo sumnjivim sugestijama. Snagom svoje volje sam se vratila u realnost u kojoj smo bile i tek kada sam ponovo mogla da govorim mogli smo nešto da preduzmemo. Ne znam kako bi vas neko trgao ko nije sa vama u istoj prostoriji i ne može da vas posmatra. Ja sam iz toga naučila da pomno pratim disanje i rad očiju klijenta kako bih odreagovala na vreme jer postoje tehnike koje se primenjuju u takvom trenutku. Druga stvar koja se može desiti, a koju ne možete rešiti telefonom je abreakcija. Naravno, meni se i to dogodilo na obuci. Tada čak nisam ni bila u hipnotičkom transu, vežbali smo uvodni razgovor i ja sam bila klijent. Inače, u ovoj vrsti hipnoze vi razgovarate sa terapeutom, niste nesvesni kao što mnogi zamišljaju, i nije vođena fantazija u pitanju; ideja je da vas osvestimo a ne suprotno. Počela sam da kašljem i da se gušim, energetski sam se ponovo našla u sceni kada sam se udavila. To je bilo toliko stvarno da sam ja osećala vodu kako se širi mojim plućima i puni mi grlo. U takvom trenutku vam treba priseban terapeut koji će vas provesti kroz događaj, a ne da vas iz njega izvede. Zamislite sada da ponovo prolazite kroz neku sličnu traumu dok radite online sa nekim. Nećete ostati u tom stanju ali se možete retraumatizovati i poneti iz iskustva nesto što vam ne treba. Naravno, za svako pravilo postoje izuzeci, i iskusni terapeuti nekada pribegnu i online radu, ali zaista vrlo retko. Takođe, ovakvi slučajevi se retko dešavaju, mene je izgleda neko rešio da pošteno poduči svim mogućim scenarijima, i zahvalna sam da je to bilo u najbezbednijem mogućem okruženju.
Jasno vam je već da čitav ovaj proces obuke zahteva poprilična ulaganja. Vremena, novca, energije. Zato se mnogima na našim prostorima čini da je sve to nerealno i da ne morate baš toliko ulagati, da možete da budete samouki. Ali, nije tako. Ne morate biti potpuno izlečeni, ali za ovu vrstu rada ne možete biti samouki, radi se o stručnom usavršavanju i učenju određene veštine koja se ne bazira samo na isceliteljskom talentu. I kada ste travar pa radite sa biljkama, učite od nekog i to neko duže vreme ako već želite da budete dobri u tome što radite, samo što možda tu ne dobijate sertifikate. Ako je vaš put baš ovo, otvoriće vam se vrata pa sve i da nemate ni dinara u džepu. Ja novac za obuku nisam imala kada sam započela, ali mi je mentor otvorio vrata. Ipak, to ne znači da nisam obuku platila, uložila sam u to sve što sam imala, a i što nisam imala (i još uvek nemam), pa zato imam pravo da vam kažem da ne preskačete stepenice, ima razloga što je procedura baš takva. I dajem sebi za pravo da se bunim kada neko tvrdi da radi nešto za šta nikada nije prošao nikakvu obuku. To je vrlo neodgovorno, i prema sebi, i prema klijentima. Osim toga, pomenute institucije vas mogu tužiti ako se pozivate na njih.
Ne bave se svi hipnoterapeuti Dušom na ovaj način. A čak i kada se bavimo, treba da razumete da za ovu metodu treba puno energije i rada na sebi. Zato što morate da budete spremni da iznesete 3,4 sati nemicanja od klijenta, fokusiranu pažnju, i bivanja u izmenjenom stanju svesti. I tako vise puta nedeljno, ako imate sreće. Vi ste kanal za klijenta u tom trenutku i sve se čisti preko vas. Iako ovo zvuči vlo moćno zapravo je vrlo naporno za terapeuta. Možete se zagrejati kao sijalica, a možete i da pregorite ako niste spremni. Naravno da ćete se razvijati zajedno sa klijentima ali treba i da razumete da nikada više nećete moći da prestanete da radite na sebi jer vam procesi neće stati ako vi stanete i vratićete se pravo na početak, koji može biti još bolniji. Nemaju svi terapeuti isceliteljske sposobnosti, nisu svi vidoviti, ne čuju glasove, ali svi imaju dobro razvijenu intuiciju i duhovno vođstvo. Kod onih koji ih imaju, odredjene sposobnosti mogu još da se pojačaju i koliko god da pomažu u radu, može biti i iscrpljujuće kada se to dešava. Ova poslednja tvrnja je moje lično iskustvo jer ja čujem glas svojih vodiča i još ponešto se tu razvilo, ali to nije tema. Zato je sem pomenutih zadataka obavezan deo razvoja terapeuta pri pomenutim školama i supervizija mentora, bar za poslednji modul. Kao i posećivanje konferencija i radionica vezanih za našu profesiju.
Zbog svega ovoga se dobro raspitajte gde se obučavao terapeut koji vas privlači, gde je sertifikovan, ko mu je mentor, potražite sajt institucije i proverite. Na zalost moram da kazem da ima mnogo kvazi terapeuta koji nemaju nikakve obuke za to što tvrde da rade. Postoje mnoge hipnoterapijske škole i pravci. Samo par njih zahteva vaše fizičko prisustvo obuci, i jedino Njutnov Institut priprema za terapiju života između života. Ako vam neko kaže da je učio od Dolores Cannon, pitajte gde jer je to američka škola i njihova terapija se zove drugačije. Ima i raznih regresoterapijskih škola ali ne obučavaju sve za duhovnu regresiju. U Srbiji, a i u regionu nema nikoga ko ima licencu za ovu vrstu terapije jer su procedure i uslovi dugotrajni i zahtevaju određeni broj godina iskustva i postojanja hipnoterapijske škole.
Trenutno nas ima dve u Srbiji koje smo sertifikovane pred IACTom, i u svojim različitim procesima smo do lbl sertifikacije.
Sve ovo su vrlo ozbiljni procesi i ne završavaju se za vikend, a čak ni samim kursom. Zato i terapije imaju posebnu cenu, ali rešavaju samo jednom seansom nešto što inače iziskuje mesece i godine odlaženja na klasičnu psihoterapiju. Na koju inače odlazite svake nedelje. Jedna regresija je uglavnom dovoljna da se vidi uzrok problema/blokade (to zavisi i od klijenta i spremnosti na suočavanje sa sobom), ali intergracija traje duže pa može proći mesec ili više pre nego što ponovo dođete, ako uopšte morate doći ponovo. Sat klasične terapije je od 25e pa naviše, a kako vaš proces traje 3h, procenite vrednost sami. Ono što vi plaćate je naše vreme i stručnost a ne metodu koju koristimo i samo od vas zavisi koliko daleko ćete otići. I kako ćete to preneti u svoj život.
Ako već želite da se ovim bavite, odradite to kako treba, nemojte računati sa tim da ćete nekom prodati maglu da biste zaradili malo para na tuđoj slavi, jer duhovna supervizija uvek postoji. I nemojte računati sa tim da vas niko neće pitati za sertifikat, mene redovno pitaju i kontrolišu, uglavnom kolege doduše, ali sa punim pravom. Ovi dugotrajni procesi i procedure, iako podložni manipulacijama raznim, omogućavaju i vama da se razvijate kao terapeuti, kristališe se vaša uža specijalnost u radu sa klijentima. Vi treba da pomognete klijentima ne samo da nešto raščiste i razumeju, već i da shvate da ne postoji separacija između fizičkog i duhovnog sveta i da je čitav materijalni svet kreiran tako da podrži razvoj Duše. Ako vi sami niste spremni za to, niste povezani sa njom, a zurite nekud radeći ono za šta niste obuceni, kakvu realnost onda stvarate? Vodiči će vas u nekom trenutku suočiti sa njom svakako, to mogu da vam potvrdim iz ličnog iskustva. Ja sam osećala i osećam ogromnu odgovornost prema ovom poslu i u početku sam radila samo sa prijateljima da bih vežbala, a i tada su mi drhtale ruke od strahopoštovanja pred energijom koju sam osećala da radi kroz mene, i pred poverenjem koje mi je neko dao. To je za mene nešto sveto. Zato, bilo da ovo čitate jer razmišljate o seansi, ili vas interesuje da vi sami učite, ili da nešto prepišete zarad svoje promocije, ili samo da možda malo hejetujete, budite svesni i obavešteni. Nećete nikuda da zakasnite kada ostvarujete svoju svrhu, to nije trka, nećete je propustiti, ali nemojte sebi ni otežavati jer je nećete ubrzati.
