Seanse koje su me promenile

Ovaj blog je nedoterana verzija članka za knjigu koja prikazuje uspešne hipnoterapijske slučajeve. Prijatelj me je zamolio da ga napišem , i ja ga sada delim sa vama, inspirisana pitanjima koja moji klijenti obično imaju nakon seanse. I meni se to dešavalo, preispitivala sam se milion puta. Seanse ne daju trenutne rezultate, vrlo često to nisu ni oni rezultati koje mi očekujemo (mentalni um neće učiniti da izmislite priču, ali vas može sprečiti da je osvestite, ili može da utiče na to kako tumačite informacije koje su vam date; u svakom slučaju, ta priča ima značaja za vas i postoji razlog zbog kog se pojavila baš ona). Moje iskustvo je da bi trebalo pustiti da se sve odvije prirodno, a ako i dalje postoji nešto sa čime se mučite i nakon seanse, to vam samo pokazuje pravac. Za mene je to bilo ovako:

Upoznala sam se sa hipnoterapijom pokušavajući da rešim neke svoje lične probleme.

Pokušavala sam da izlečim jedan odnos i svoje slomljeno srce. Nisam mnogo istraživala o tome, samo sam osećala da rezrešenje leži negde u prošlim životima pa sam za tim i tragala. Više sam tragala za odgovarajućim terapeutom nego metodom tako da sam prvo otišla na grupnu seansu. Tu se nismo bavili prošlim životima ali sam se podigla na nivo Duše gde sam se srela sa svojim vodičima koji su me uputili na to da treba da se bavim hipnoterapijom. Ova seansa je potpuno promenila pravac mog života. Kada sam došla na trening, imala sam malo više problema od jednog problematičnog odnosa. Imala sam veoma ozbiljan problem sa kičmom već neko vreme i majka mi je iznenada preminula 2 nedelje pre treninga. Moje emotivno telo je nosilo veliki bol i komuniciralo je samnom kroz neobjašnjive zdravstvene probleme. Tako da sam u mnogim seansama koje su usledile radila samo na tome.

U jednoj od prvih senasi sam otišla pravo u svoje Akaša zapise iako to nije trebalo da bude deo procesa koji smo započeli. Radila sam na arhetipu Divlje žene. Tek nakon što sam izrazila sve emocije koje su me blokirale, bila sam u mogućnosti da sretnem jednu ludu crvenokosu ženu, ali ona nije želela da razgovara samnom. Otplesale smo pravo u knjigu, na stranicu sa planinom i pećinom. Imala sam sreće da je samnom radio vešt i energičan terapeut jer ja nesvesno blokiram one koji imaju manje energije od mene. Ali ovo me je podiglo i sve je izgledalo kao da sam u 3D filmu. Zapravo su se scene menjale, bila sam mlada Severnoamerička Indijanka pa Amazonka. Svaki put sam imala jaguara pored sebe (za zašitutu), i orla iznad sebe i na svojoj ruci uz poruku da je to moja ptica. U preriji sam trčala ka crvenkastoj planini, a u Amazonu sam se našla pored reke sa vodopadom i pećinom iza njega, u koju sam ušla. Mešala sam i kuvala neko bilje i rečeno mi je da sam isceliteljka ranjena kopljem u predelu donjeg stomaka. Ova seansa je uticala na moj život tako što mi je pomogla da popravim svoju kičmu (pre svega ovoga sam morala da iz sebe izbacim biće koje je tu bilo zakačeno, i čak i danas ja ne znam šta je to bilo). Naravno da sam radila na tome i pre senase, kao i nakon nje, ali sam se izlečila jer su mi prognoze bile vrlo ozbiljne a sada sve mogu kao i pre. Ova seansa me je upoznala sa šamanizmom tako da sam sledeće jeseni prošla prvu šamansku inicijaciju, sa obredima meksičke tradicije. Ove godine sam taj proces zaokružila sa Munay Ki obredima, peruanske tradicije. Od tada bolje razumem kako moja energija funkcioniše i svesnija sam da ja već posedujem neko duhovno znanje koje nesvesno koristim i to mi je zapravo uništavalo telo, sakupljala sam od klijenata tešku energiju i sve čuvala u svom telu. Pre seanse koju sam spomenula, nisam imala nikakvu ideju da ću sve ovo postići; samo sam želela da popravim jedna odnos. (Usput taj odnos se nikada nije popravio).

Iako sam postala hipnoterapeut, i zalečila kičmu, i dalje sam imala potrebu da radim na sebi jer mi je trebala bolja zaštita. Nezalečen odnos mi je stvarao energetske blokade u srcu koje sam itekako osećala dok sam radila. Moja sledeća transfromišuća senasa me je odvela u egzistenciju koju sam imala pre nego što sam došla na Zemlju. Ličilo je na nešto što bi moglo biti Atlantida, da išta znam o tome. U stvari, ja sam osećala da je to zapravo Zemlja ali na nekom drugom nivou egzistencije. Tu sam bila čuvar nečega, nekakvog hrama. Imala sam translucentno svetlucavo eterično telo, nalik anđeoskom (krila su bila tu ali sad šta je to bilo nisam sigurna). Bila sam samo jedna polovina sebe, druga polovina je bila potpuno ista, samo muška, i zajedno smo činili jednu sferu. U isto vreme smo bili vrlo sposobni da se diskonektujemo i odvojimo, a da budemo povezani samo svetlucavim nitima. Bili smo neka vrsta sveštenstva, izvodili nekakve magijske rituale. Ja sam mogla da kreiram stvari svojim rukama, tj. da ih naprosto stvorim ni od čega. Naš dom je bio napadnut od strane nekih vanzemaljaca i bili smo zarobljeni i razdvojeni kako bi se uništio kanal. Ja sam bila pogođena otrovnom strelom u levi kuk (koji se zapravo pomerio i prouzrokovao moj problem sa kičmom). Taj problem me je sprečio da ostvarim išta u svom životu i budem stalno u modusu preživljavanja. Onaj drugi deo mene je dobio strelu u oko i to ga je učinilo podložnim mentalnoj kontroli. Odvedena sam u pećinu i vezana lancima, bez mogućnosti da svetlost dopre do mene, što je učinilo da iskopnim. Meni se ova situacija nije dopadala pa sam samo napustila to telo, svojom voljom, i vratila se kroz vreme da sprečim ove događaje (zapravo sam i rekla svojoj šokiranoj terapeutkinji da mi trenutno radimo u prošlosti, a da je to što ja gledam u budućnosti). Prvo sam otišla u život mlade Severnoameričke Indijanke u sred rituala inicijacije, koji je izvodio moj deda, a zatim je usledio masakr (ali su mene inicirali pre toga). Videla sam sebe kako ulazim u šator minut pre masakra, izlazim iz svog tela i dolazim u ovaj život koji sada živim u svetlećoj kugli. Telo je samo nestalo. Kasnije sam otkrila da je to bio život Navaho Indijanaca. (Usput, ovo je bila jedina senasa do sada kojom sam bila potpuno zbunjena i koja me je ostavila u neverici zbog onog što sam videla). Ipak, moj kuk nije mogao dobiti pomoć u ovom procesu zbog porekla otrova (?), kako mi je prosto rečeno. Upućena sam na ajahuasku (kunem se i terapeutkinja mi je svedok). Za nedelju dana od te informacije se pojavila mogućnost da učestvujem u ceremoniji sa tom biljkom ali to je sasvim druga priča.

Izgovorila sam mnogo čudnih stvari tokom ove seanse, kao to da sam eksperiment (još uvek ne znam šta to znači), da je moja energija drugačije vibracije zbog nivoa/mesta sa kog potiče (zapravo sam za ljude govorila oni), da je moja misija da razvijem imunitet na niže vibracije tako što ću im biti izložena i uronjena u njih, i da odnesem tu promenjenu energiju kući drugima kao neku vrstu vakcine, koja bi im mogućila da egzistiraju u toj energiji a da ih pritom ne ošteti. (?) Ovo me je rasplakalo jer sam izuzetno osetljiva na energije i neprestano se razboljevam u energiji koja mi ne odgovara, a ovo je značilo da to nikako ne mogu da promenim i da ću morati da prođem bolne procese kako bih se promenila energetski (to se zapravo još uvek dešava).

Ipak, i dalje sam imala energetske blokade u svom telu koje su ga povređivale pa sam još malo radila na tome. Nakon 8 regresija u prošle živote, konačno sam se susrela sa svojom Dušom. Ona me je posećivala i pre ali ja nisam znala da je to ona, ipak ovoga puta bila je prisutna u svom svom sjaju. Pojavio mi se nesnosan bol u vratu i kad god bih zatvorila oči neka balerina bi otplesala piruetu na mom mentalnom ekranu. Njena priča je priča o usponu i padu. Od poštovane primabalerine u Rusiji, do smrti u radnom ili koncentracionom logoru. Ona me je držala podalje od scene i glamuroznog života ovoga puta, jer mi nikada nije bilo važno da promovišem sebe i svoje talente, ali mi je i sabotirala uspeh ponekada. Ono što je trebalo da uradim je da uzmem nazad njenu sposobnost da se povežem sa veličanstvenošću svoje Duše, a ne da ponovo proživljavam iste traume. I dalje pomalo zazirem od situacija u kojima treba imati publiku jer su nju u tom životu isti ljudi koji su joj se divili, provukli kroz blato. Tek nakon toga sam videla svoj blještavi Duh. Otišla sam do ivice Univerzuma (ako to postoji), u prostor ljubičaste, plave i zlatne plazme. Ja sam to zvala Šambalom. U početku sam bila ljubičaste boje ali sam se ptervorila u transparentni sjaj. Bila sam Duša kreator, u grupi Duša kreatora planeta (većina njih se više ne inkarnira, kako mi je rečeno). Duše učitelji i Duše planeta obitavaju u ovom prostoru. Moja grupa je obilazila planete, i stvarala život u raznim formama. Moj prvi život u gušćoj, materijalnoj vibraciji je bio u telu zmajolikog bića na dalekoj zvezdi. Svrha mog postojanja na našoj planeti je prenošenje znanja drugim kreatorima u nekakvoj školici za čarobnjake (ne samostalno, ali ipak ovo je već nešto što tek treba dešifrovati), gde će se oni podsećati kako da obnove Zemlju koristeći svoju energiju za stvaranje umesto da trguju njom. Nakon ove poslednje seanse usledila je Munay Ki inicijacija.

Seanse koje sam opisala su promenile pravac mog života ali suptilno. Sve je ovo već bilo u meni tako da ne osećam da su mi dale nešto novo ali su otvorile neka vrata koja za mene pre toga nisu bila vidljiva. Ništa od onoga na čemu sam radila se nije odvilo onako kako sam želela. Ali se pojavio jedan potpuno novi svet koji je još u procesu nastajanja. Uništen odnos i zdravstveni problemi su me vodili tamo gde je trebalo da budem, da sretnem Duše sa kojima sam imala dogovor da se sretnemo, i iako nisam popravila taj odnos, i tu osobu, moje slomljeno srce koje je činilo da želim da umrem, me je navelo da izlečim sebe. Osim toga, ne posmatram sa visine ljude koji pate, i koji su tužni zbog velikog gubitka i svoje želje da preskoče život, zato što sam ja bila jedna od njih. Razumem ih i oni mi se poveravaju jer im neću reći da su slabi zato što su dopustili da budu otvoreni ljubavlju na tako ekstreman način. To me je načinilo hipnoterapeutom i Čuvarom Zemlje. Bila sam u mogućnosti da vidim šemu koju moja Duša ima kroz ove seanse, bila sam slobodoumna i samovoljna i svega nešto previše i bilo mi je loše zbog toga kad god bih pokušala da pokažem ko sam zapravo, i tako kad god bi postalo nepodnošljivo ja bih samo uskočila u neki naredni život, nadajući se da ću tu konačno moći da se širim koliko želim. Verujem da sam se sada proširila i da sam promenila tu šemu, slušajući svoje duhovno vođstvo. Moja Duša mi sada traži da joj verujem sa procesima koje još uvek ne razumem potpuno, niti vidim kuda vode. Naizgled, spolja se ništa nije promenilo ali je moja energija prepuna potencijala, transformisana sam a ne samo promenjena, a efekti tog procesa će se tek videti. Dobila sam svrhu. Što želim svima. Osim toga, sve me je to načinilo sjajnim terapeutom. A sve je poćelo jednom običnom seansom samo-hipnoze.