Moja hibridna duša

‘Hibridne duše tokom svojih prvih inkarnacija na Zemlji posle života na drugoj planeti često imaju problema, ali kada prežive te rane živote, mogu da daju veliki doprinos našem društvu. Hibridne duše su sada na zemlji kao nekadašnja vanzemaljska bića. Uglavnom su tu sa zadatkom specijalizacije od kojih je jedan planetarni iscelitelji. U planetarne iscelitelje spadaju dve glavne profesije naprednih duša u duhovnom svetu: a) iscelitelji životne sredine ili ekološki energetski specijalisti, i b) duše uskladitelji koje balansiraju energiju planetarnih događaja i međuljudskih odnosa. Visoko razvijene duše koje nisu uključene u obuku za neku specijalizaciju se ne inkarniraju.' Michael Newton, Sećanje na život posle smrti

Imam potrebu da vam kažem ponešto o ovoj tematici, iz ličnog iskustva, ali vas unapred molim da budete otvorenog uma jer i ja sama još uvek integrišem informacije koje sam dobila i čiju validnost preispitujem. U svojim skorašnjim duhovnim regresijama, i energetskim isceljenjima koja su bila potrebna mom telu, otkrila sam svoje vanzemaljske živote. Imala sam i klijente sa sličnim iskustvima ali su njihovi svetovi bili manje dramatični od mojih. Uglavnom su na dalekim zvezdama vežbali kako da budu u telu, tj nečemu što je bilo gušća energija od energije duše. Ja sam se i u svom telu često osećala kao vanzemaljac tek izašao iz svog spejs šatla. I nisam bila daleko od istine. U jednoj od svojih galaktičkih inkarnacija sam bila ratnica, zapravo sam predvodila intergalaktičku flotu koja je branila svoju vrstu od napada druge vanzemaljske rase. (Ko me poznaje vrlo će se začuditi ovom informacijom jer sam inače cvetić sa diplomom mirovnih studija u džepu, mada, i to su bile nekakve mirovne misije). Šta se sve tu zapravo dogodilo, ne znam, ali je to nastavak moje prve inkarnacije u formi (znači ikada), kada sam bila neko zmajoliko biće. Sa svojom grupom srodnih duša, živela sam na zvezdi koju smo zajednički stvorili, svako radeći sa ponekim elementom (voda u mom slučaju). Tu se dogodio neki raskol, rivalstvo, između zlatnih i crnih zmajeva (ili sam bar ja tako videla promenu) u kojoj je bila uključena moja primarna srodna duša, a samim tim i ja. Par njih je izabralo da nastavi svoje učenje kroz inkarnacije na Zemlji. Ja to nisam morala, ali sam izabrala da sledim svoju srodnu dušu i učim materijalizaciju u ovoj ravni. Ideja je takođe bila u pomoći u pročišćenju tog rivalstva, što je bila moja nezavidna pozicija jer sam uglavnom ja završavala kao žrtva te priče. Odatle sam nastavila kao učiteljica i čuvar Zemlje tokom perioda Atlantide (ili bar jednog takvog sveta). Kada je došlo do njenog pada, i zloupotrebe moći mojih učenika, na nivou duše sam pristala da preuzmem njihovu karmu na sebe jer sam tako shvatila zakon jednosti, jedinstva i kolektivne, a i svoje odgovornosti. Sada sam morala svoju podsvest da učim da svako ima svoju ličnu odgovornost i da ja ne moram nikom da pomažem nauštrb sebe (za mene preteška lekcija). Duša je naravno sve ove lekcije birala sa nekom drugom svrhom ubrzanog napretka i razvoja, ali ja još uvek nisam do kraja razumela te lekcije, tako da sve što ovde pišem, pišem sa rezervom.

Kada se priča prenela na ovozemaljsku ravan, postalo je još gore. Moja prva zemaljska inkarnacija je bila u Amazonu (i jedina uz moju srodnu dušu), kada sam bila ženski šaman. I sve je bilo divno dok nije stigla na red već pomenuta priča o rivalstvu. Zbog upliva šamana nekog drugog plemena, ja sam bila žrtvovana, tj fetus u meni je bio žrtvovan. Kako je ovo bila ogromna trauma, koja je moju egzistenciju blokirala na mnogo različitih načina tokom inkarnacija, nisam sigurna da sam sve lepo shvatila, ali bila je u pitanju ljudska žrtva za dobrobit nekog plemena. Usput je moja srodna duša doživela nervno rastrojstvo i ne mogavši da se pomiri sa događajima, držala me je na astralu, iz ljubavi, ali i potrebe, jer je moj deo kanala nosio materijalizaciju. Kako je dobar deo naše energije ostao zamrznut u toj priči, ovo nas je oboje zakočilo i napravilo veliku fragmentaciju duše, ali i međusobni diskonekt. Ostali smo zamrznuti u bolu i rivalstvu koje je mene koštalo života u mnogim inkarnacijama (znam samo deo svoje priče, onaj koji sam ja čistila u sebi, čišćenje tog rivalstva nije moj zadatak jer nije u mom delu energije). To znači da sam iznova i iznova ponavljala susret sa ljudima koji su tada prouzrokovali moju nasilnu smrt, a i nju sam ponavljala ko u Danu mrmota (citiram vodiče: ’Pobogu, ne mora sve tako da se ponavlja’). Poslednjih nekoliko meseci sam posmatrala te svoje inkarnacije užasa, i sve ponovo osećala na svojoj koži, jer su mi te informacije bile zapisane u telu. Naravno, i kroz te inkarnacije sam se učila upravljanju energijom, isceljivanju i pre svega utelovljenju jer moja duša ima problem sa razumevanjem tela. Osim toga, pripadnici tog plemena koje bih ponovo srela u ovoj inkarnaciji, čak i sa najboljim namerama bi u meni prouzrokovali neobjašnjiv strah i povlačenje u sebe. Iako su sada tu da bi poravnali to iskustvo svojom podrškom meni, ja i dalje ne umem da je primim.

I zašto je sve sad ovo toliko važno kad već spominjem dušu? Zato što je sve te izbore kreirala ona, sa nekim drugim ambicioznim idejama i pogrešnim uverenjima, jer sa vibracijom, specifičnošću i količinom energije nivoa sa koga dolazi, ona je zapravo potpuno nesnađena u materijalnoj ravni. Učila je kako da kreira tako što je prvo kreirala sve ono što je ne podržava, a vodiči su je podržali tako što se tu nisu mešali, kako bi naučila. Nerazumevajući telo i sopstveni energetski način funkcionisanja, u kome sav duhovni (a bogami i mentalni) svet postane stvaran instant, pravila je zastoje samoj sebi. Ovoga puta sam izabrala takve lekcije koje su me naterale da obratim pažnju na telo i učim kako da budem ja u njemu (više puta mi je rečeno da je moja energija presnažna za telo koje sam izabrala i da ga cepa, ali sam ga ja ipak birala, zato što njegova nežnost i krhkost odražava zapravo vibraciju ljubavi, ili sam bar ja zamislila da je to čini vidljivom). Šta ovo znači?

Nivo stvarnosti odakle potiče moja duša, ne poznaje nemir i separaciju (imajte na umu da su ovo samo veštačke podele, kao i sam naziv, radi objašnjenja, duša je stub svetlosti i svi ti svetovi koje spominjemo su njeni različiti nivoi manifestacije). U mojoj grupi duša se komunicira tako što se energetski projektujemo jedni u druge, a tako i pomažemo jedni drugima podižući nivo vibracije svojom vibracijom ili uzimajući i transformišući energiju tako što je provlačimo kroz svoje biće. Kako je tu sve lagana energija, to ne predstavlja nikakav problem, osim toga svi to činimo jedni za druge. Muke nastaju (za mene) u materijalnoj ravni jer sam nastavila da funkcionišem na isti način (bez inkarnirane grupe duša pored sebe da mi pomogne), kao lakmus papir, koji pritom nije kodiran na zemaljsku vibraciju (bez šale, nedeljama sam nosila slušalice u ušima učeći Šumanovu rezonancu, i samoj sebi bih rekla da sam luda da nisam osećala i videla kako mi kroz telo prolazi nešto drugačije i skroz živo), što znači da uopšte od sebe nisam otpuštala svu tuđu energiju koju bih upila. Žurka bi nastala nastane kada se na to pobune moje energetske blokade. (Doduše, to što mi je bila presečena hara linija je vrlo doprinosilo tom neotpuštanju, ali ovu priču ne želite da znate...)

Moja duša ima neku želju da svima pomogne i potpuno je nesvesna da tu pomoć pretvara u samouništavanje jer ona može, svemoćna je, nesebična i puna ljubavi. A da stvar bude gora, čim bi osetila energiju agresije, povlačila bi se pred njom pa bi telo ostajalo u problemu. I tako, shvatate već tu nesnađenost.

Šta sad ovo govori o hibridnim dušama?

Hibridne duše ne razumeju materiju. Nije bez razloga u citatu sa početka teksta rečeno da im je teško da prežive (usput, mnoštvo mi dolazi sa idejama da su hibridne duše jer to zvuči vrlo važno, ali nisu, do mene je došlo samo malo više njih, zbog iskustva koje ja imam, i verujte mi na reč, nije to baš najlakši životni izbor). Tu su da bi učile, ali i da bi pomagale drugima, i planeti u uzdizanju vibracije, jer kada jednom nauče kako da budu u telu, jako brzo podižu vibraciju svuda oko sebe. To je lakše reći nego učiniti jer se mnogo lako upetljavaju u tuđu energiju, a i ostatku sveta je teško da razume šta je to drugačije što osećaju kod njih. Meni lično je potrebno mnogo osamljivanja zbog toga što osetim svakakve suptilne vibracije, i trebalo mi je vremena da razumem zašto me razboljeva nešto što nikom drugom smeta (i obrnuto), ili mi smeta nešto što svima uglavnom prija (mirisi, ukusi, vibracije koje niko drugi uopšte ne oseća), zašto čujem ili vidim nešto čega tu nema, i odakle mi informacije koje mi niko sam ne kaže. Iz tih stanja upetljanosti je teško ispetljati se jer nisu izbor duše već nešto što ona sama nesvesno kreira u svojoj energiji, čim dođe u dodir sa tim, jer ne razume da to nije deo nje. (znam da je ovo teško shvatiti, i sama još pokušavam) Kada se radi o raščišćavanju sopstvenih priča, i to nisam razumevala do skoro, jer sam prihvatajući tu energiju koju sam zapravo htela da očistim, ponovo stvarala sve. Trebalo je da naučim da pogledam, razlučim šta je moje a šta nije, vratim tuđe nazad, pustim i uzmem svoju energiju sebi kako ne bih nastavila da živim u tome što me ometa. Poistovećivala sam se sa tim nekim po sebe teškim vibracijama koje bi mi se kao virus širile bićem i puštala da me izudaraju misleći da im tako pomažem. Naravno, ne funkcionišu sve hibridne duše isto, svaka u skladu sa svojim zadatkom i specijslizacijom. Mojoj duši je konkretno veliki izazov da bude u telu i stalno bi bežala, letuckajući po Univerzumu, šetajući se po dimenzijama a i drugim nekim univerzumima za koje je odgovorna. Išla bi tamo gde joj je lakše da vibrira. Ili što je još gore (ili nije), išla bi da nekom pomaže a meni se vraćala sa nekom teškom energijom koja bi me opet razboljevala. U tim momentima bi moje telo bivalo nezaštićeno i podložno raznim uticajima. Sada sam shvatila kako me je to zapravo uvlačilo u začarani krug nesnađenosti u funkcionisanju. Tek kada sam iz svoje energije očistila sve ono što nikada nije ni bilo moje, mogla sam da razumem izbore svoje duše i način na koji funkcioniše moja energija. Trebalo je 10 regresija, 2 lbla, 6 energetskih tretmana i dve ahajuska ceremonije da bih sve ovo shvatila (ovo pišem zbog onih koji će reći ’Ali prođe život dok ja to uradim. Treba da bude dovoljna jedna seansa. Može, ja sam videla da može da se mahne rukom, čarobnim štapićem il sl pa da bude šta ja želim.’) Dragi moji, ovde ste zbog toga i prošlo je mnogo života dok niste naučili kako da vam teškoća pomogne a ne da bude vaš poraz (i birali ste je zbog svoje specijalizacije). Ovo je zapravo brzo (iako i sama ponekad zapomažem da nije, a i ne znamo da li je gotovo) i to zato što kao terapeut znam da kada na nečemu radim treba da tražim traumu koja je sve to prouzrokovala pa ugnjavim potpuno nespremne terapeute svojim pitanjima koja više služe meni zarad integracije, jer sama dešifrujem informaciju. Usput, dobila sam i veliku podršku duhovnog sveta koju ne bih baš da rizikujem glupostima.

Biti hibridna duša je zapravo velika prednost u terapeutskoj praksi- kanalisanje i razumevanje duhovnog sveta je potpuno drugačije a načini na koji kroz vas oni pomognu klijentima je i dalje van mog razumevanja (i rečeno mi je da ne moram ja sve da razumem tako da nije ni važno). Ovo sam sve rešila da napišem zbog ostalih hibridnih duša jer iz svog ličnog iskustva znam da nema mnogo terapeuta koji su dovoljno otvorenog uma da prihvate i podrže to što jedna takva duša može da servira. Možda je i sam ovaj tekst nekom podrška. Koristila sam sopstveni primer da bih nekako objasnila zašto je važno inkarniranje u materijalnoj ravni, čak i kada to duši nije potrebno (može se stvarati i bez tela). Tek kada sam odgledala te svoje filmove mogla sam da shvatim koja je to nit koja se provlačila kroz sve njih i povezivala ih. To vam ujedno objašnjava i zašto uvek insistiram na tome da jasno definišemo nameru, pitanje na kome ćemo raditi jer nas to vodi do života koji uvezuje stotine ili hiljade ostalih sa istom tematikom. Ta nit je ono zbog čega ste ovde, ponovo i zbog čega završite kod mene, ili na nekoj drugoj terapiji, da je uhvatite i raspetljate, a ne samo da biste nešto doživeli, videli ko ste bili, opisali vanzemaljske svetove i sl. A potrebno vam je da se raspetljate da biste se spetljali sa svojom dušom koja će vas onda povesti dalje, i objasniti vam zašto nešto želi ili ne želi. Ta nit nosi vaše isceljenje, transformaciju i višu svrhu u sebi. Kao što rekoh, za sve ovo nije dovoljna jedna seansa, ali vam je dovoljna jedna da se pronađe taj ključni život i lekcije koje je nosio a vi ih niste razumeli. Kada ih razumete i integrišete dušu ili bar taj njen deo, postane lakše (što ne znači da će vam nadalje baš sve ići naruku jer živimo život gde i drugi imaju svoje izbore i uče kroz pokušaje i pogreške dok god su im potrebni). Sad nemojte razbijati glavu oko toga jeste li ili niste hibridna duša, oni koji to jesu, duboko to osećaju. Uostalom, dođite da proverimo. Ako mislite da vam za to nije potreban terapeut, grešite; potreban je zbog utišavanja mentalnog uma a i integracije- prosto, ne možete postavljati sebi pitanja i integrisati informacije dok ste u teta vibracijama, za to su potrebne beta frekvence, a mozak ne može u isto vreme biti i u jednom i drugom stanju.

Do nekog skorog viđenja, odoh poslom, da se malo izrazgovaram sa Šekspirom u sebi i otpustim ga sa funkcije dežurnog dramaturga, jer je vala preterao!